Празник Благовијести прослављен у манастиру Рмњу

Празник Благовијести ове 2013. године благости господње свечано и торжественоје прослављен је у манастиру Рмњу у Мартин Броду. Свету архијерејску литургију служио је преосвећени владика Хризостом уз саслужење: игумана Василија, клисинског; протосинђела Варнаве, трескавачког; јеромонаха Теофила, глоговачког; игумана Сергија, рмањског економа; протонамјесника Саше Црљића, пароха прве парохије дрварске; јереја Владимира Максимовића, пароха кључког и ђакона Николе Перковића.



Љепоти и торжеству овог празника својим уистину умилним појањем доприњели су: протонамјесник Александар Рељић, парох граховски и диригент епархијског хора ''Свети Роман мелод'', те архимандрит Серафим, рмањски, протонамјесник Далибор Ненић, парох бихаћки и јереј Бојан Митрић, парох прве парохије петровачке. Рмањси храм св.оца Николаја био је премален да под своје сводове прими све благочестиве поклонике ове свете обитељи који су се са свих страна сабрали да  овај велики празник и Недјељу крстопоклону прославе  са братством манастира Рмња. Прије свете литургије преосвећени владика Хризостом је рукопроизвео у чин чтеца Александра Ђурића из Кокора, дипломираног теолога.
У бесједи након прочитаног светог еванђеља преосвећени владика Хризостом  је између осталог казао:
'' Ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој!'' (лк.1,38)
................  Овим ријечима пресвете Богородице, као што чусте,  браћо и сестре и драга дјецо духовна, завршава се дијалог између ње и анђела господњег Гаврила који би послан од Бога, саме Свете Тројице,  да јој јави радосну вијест о зачећу у њеној утроби  и рођењу од ње сина Исуса - Господа Исуса Христа!
Бог се много пута и на различите начине  јављао оцима и праоцима нашим – пророцима, царевима, патријарсима и судијама, али никада не на овај и овакав начин и са оваквим разлогом, а то је  рођење Сина Божијег од пресвете ДЈЕВЕ БОГОРОДИЦЕ. Зато су Благовјести празник  јављања БЛАГЕ (ДОБРЕ) ВИЈЕСТИ, односно вијести О АПСОЛУТНОМ ДОБРУ ОВАПЛОЋЕНЕ ЉУБАВИ БОЖИЈЕ. Благовјести су празник над празницима јављања божијих људима кроз вијекове!!! То је истовремено и радости  над радостима како на небу међу анђелима и свим небеским силама тако и на земљи међу људима и народима! Јер, ово није тајна једног народа или једне религије. Ово је празник свих људи, свих народа и све творевине божије! Благовијести су БОГОЧОВЈЕЧАНСКИ ПРАЗНИК и зато му се радујемо и веселимо!
То је прије свега празник нашег спасења. Понављам: празник нашег спасења! Није ово само меморијски празник, односно,  само обично сјећање на велики догађај. Зато, када славимо господње и богородичине празнике онда треба да знамо да славимо и прослављамо наше спасење. Јер ово је празник за нас и ради нас! Бог се оваплоћава из љубави према нама и спасењу читаве његове творевине. Ако Бог толико завоље свијет да је и Сина свог јединородног дао да се оваплоти и роди од Дјеве Марије, колико тек ми људи треба и морамо бит срећни и радосни  због овог празник.
Празник БЛАГОВИЈЕСТИ  управо нас потсјећа на ТУ велику тајну љубави божије према човјеку и свијету. Иако је човјек непослушношћу ражалостио Бога,- у Њему (Богу) није угасио љубав Његову према својој слици и прилици, није прекинуо Његово старање о њему, већ одмах га из љубави изгнао из раја како би га спасио од демонизације, тј. да га сачува од вјечног негативизма и противљења Богу, негативизма у који је упао пали анђео- сатана! Изгон из раја није била казна, како то неки тумаче, већ природна последица губљења могућности останка у заједници са Богом. А то је уствари ''изгон из раја''. Човјек је сам себе ''изгнао из раја'' јер се осјетио ''голим'' пред Богом! Да не би сагрјешивши и грјешећи био у заједници са Богом, Бог га одваја од Себе и пита га: зашто си то учинио?.....
Бог Љубави одмах прародитељима даје обећање о њиховој побједи над сатаном. У обраћању према змији која би средством и оруђем прелести и обмане, како је написано у књизи мојсијевој, Бог рече: ''и још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твога и сјемена њезина; оно ће ти на глави стајати а ти ћеш га за пету уједати (1.мојс.3,15) Смисао овог библијског свједочанства је у следећем: иако је змија лукавством успјела преварити жену (Еву) заводећи је противу Бога и доводећи код ње у сумњу љубав и доброту божију, Бог узима жену као жртву преваре у заштиту и ставља је за свагда у непријатељство за змијом и њезиним сјеменом! Између змије као симбола самог зла и жене као симбола добра настаје непријатељство, односно супростављеност, једнако као што је између таме и свјетлости, зла и добра!
Али врхунац тог непријатељства лежи у чињеници да ће сјеме женино, тј. синови и кћери које ће кроз вјекове рађати жена (жене) стајати на глави змијиној; да ћемо се ми синови и потомци Евини иако потомци преварене и жене која сагрјеши непрестано борити против зла, да ћемо стајати на глави самог сатане и сатирати га благодаћу божијом, али да ћемо притом бити повређивани, уједани и тровани змијским отровом!
Ово, како су свети оцу назвали, протоеванђеље, односно прва блага вијест побједе добра над злом данас се на Благовијести божански надограђује, односно КРУНИШЕ, јер СЈЕМЕ женино постаје ни мање ни више нико други до ли сам Син Божији,  Који ће пошто силом Духа Светога дјевојчица Марија буде осјењена сићи у њену утробу и примити тијело од ње и тако постати Син Човјечији, СЈЕМЕ ЖЕНИНО!!!......
............... Који ће ''бити велики'' како међу људима тако и међу небеским силама! Велики како у ријечима тако и дјелима! Бити велики у вријеме Христово значило је посједовати велике дарове (таланте) у јавном животу, чинећи дјела и чуда која нико прије није чинио, или слична ранијим.....
Који  '' ће се назвати Син Вишњега'' тј. СВЕТИ. Синови вишњега су били они којима је Бог дао суд, тј. да суде праведно људима, а не неправедно! Бити СИН ВИШЊЕГА значило је исто што и СИН БОЖИЈИ- појам који је за Јудеје био богохуљења. Међутим тај израз су итекако користили многобошци, а прије свих Римљани, који су у то вријеме управо владали Јерусалимом, као и цијелом Јудејом и Самаријом.
''Коме ће Господ  Бог дати пријесто Давида оца његова''! Дакле, Онај који ће се зачети у утроби Дијеве Марије биће ''син Давидов'' и Господ ће му ''дати пријесто Давидов''! Разумије се да је ријеч о духовном синовсту и духовној страни власти коју је Господ подарио цару Давиду. Престо Давидов је метафора за духовну слободу коју је овај велики Цар имао пред Господом! Престо Давидов је метафора сједења с десне стране Оца небескога! ................................
Браћо и сестре и драга дјецо духовна у Христу Исусу,
Обратите пажњу на понашање Пресвете Богородице у свом овом догађању. Она, - избрани сасуд благодати божије, прво су уплаши и збуни од јављања и виђења анђела! А како и не би? Требамо знати да је она још била само дјевојчица, али која је још у утроби матере њене била изабрана да буде Нова Светиња над светињама, да њена утроба буде светија и шира од саме светиње јерусалимскога храма. Њена преплашеност и престрављеност је природна реакција људског бића на сусрет са Богом. Слиједи њено духовно ослобађање од старха. Она сада води дијалог са анђелом Гаврилом и пита га: како је то могуће? Како је могуће да ја зачнем кад не знам за мужа? На људско питање: како је могуће? Бог је још у старом завјету рекао: што је људима немогуће Богу је могуће! И тамо гдје Бог хоће побјеђују се закони природе! Пресвета Богородица, иако још дјевојчица, зна законе природе, тј. да је рађање сина или кћери природна последица односа мужа и жене! Знајући да је она још дјева и да не зна за мужа она поставља логично питање: како је то могуће?  На њену дилему анђео господњи даје објашњење: '' Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Свевишњега осјенићете; зато и оно што се роди биће свето, и назваће се Син Божији. ........ у Бога је све могуће што каже ''.  
........ на крају имамо њену пуну слободу и  храброст гдје она каже: ЕВО СЛУШКИЊЕ ГОСПОДЊЕ – НЕКА МИ БУДЕ ПО РИЈЕЧИ ТВОЈОЈ!!! Тако на љубав божију реагују свети његови! Свим својим биће, срцем и душом, предају се Богу да буду свети сасуду благодати божије! Ако је прва жена, Ева, непослушноћу изгубила радост заједнице са Богом и изгон из раја, ево ДРУГА ЖЕНА, нова Ева потпуном послушношћу прима у себе Самога Бога и постаја Богородитељница! Зато јој се и обраћамо молитвом и вапајем: Пресвета Богородице, спаси нас!....''

Након свете литургије и послужења уприличеног у конаку под великим шатором постављена је заједничка трпеза љубави за све учеснике овог величанственог Сабора.
Богољуб-Р.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tuesday the 23rd. Affiliate Marketing.