МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ У МАНАСТИРУ РМЊУ

У четвртак, 16. новембра 2017. године на дан успомене преноса моштију Светог Георгија из Никомидије у Палестину (Лиду) и послије свете литургије коју је високопреосвећени отслужио у Миљевићима, Источно Сарајево, у пратњи ђакона Немање Васиљевића и чтеца Давида Дринића кренуо је високопреосвећени пут Крајине са крајњим одредиштем манастир св. Николаја у Мартин Броду код Дрвара, односно Бихаћа. До свог крајњег одредишта Високопреосвећени је посјетио:
16. новембра: Шипово и Балкану код Мркоњић града
17. новембра: Мркоњић Град,  Босански Петровац, манастир Рмањ  са Мартин Бродом и Велико Врело код Бос. Петровца;
18. новембра: родно мјесто Вођеницу код Бос. Петровца, и манастир Трескавац код Горњег Рибника, односно Кључа. Након посјете манастиру Трескавцу Високопреосвећени се упутио ка Сарајеву гдје је стигао око 18:00 часова.

Потсјећања ради! Током путовања високопреосвећени Митрополит Господин Хризостом упутио нас је на следеће чињенице:
1) да је  митрополија Дабро-Босанска, првобитно само дабарска, раније, односно прије Сарајева имала два историјска сједишта. Прво (првобитно) сједиште било је у Дабру, тачније у манастиру св. оца Николаја код Прибоја, односно у данашњој  Прибојској бањи у Србији. Отуда и носи назив ДАБАРСКА.
2) да је због зулума које је епархија ДАБАРСКА трпила од стране Османлија, а нарочито због исламизације Дабарског краја и Дабарске регије уопште, њено сједиште пренесено у, исто тако значајно и историјско мјесто, манастир св. оца Николаја у Мартин Броду, познатији као манастир Рмањ, данас у Општини Бихаћ. Раније је био у општинама Бос. Петровцу, затим у Дрвару. Тек подјелом ФБиХ-не на кантоне манастир Рмањ и Мартин Брод ушли су у састав Унско-Санског кантона, односно у Општину Бихаћ.
3) да су прво и друго сједиште митрополије дијаметрално удаљена стотине километара (преко цијеле Босне).
4) Манастир Рмањ је изабран из два разлога и то: што је подручје читавог Поуња било дио Угарског краљевства. Не треба заборавити да је град Бихаћ пао под Турке тек 1592. године. Друго,  због близине Аустријске границе како би се митрополит и монаси у кризним временима могу склонити у Аустрију, односно Млетачку републику.
5) да је цијена тог пресељења сједишта митрополије из Дабра у Рмањ била веома висока, те да су и данас њене последице видне у Дабру. С друге стране, то пресељење у Рмањ  било је од велике користи за западне крајеве проширене митрополије и Србе преко границе. И то је данас више него евидентно.  То само свједочи колики је био историјскаи значај, улога и мисија Митроплије дабро-босанске од Истока до Запада.
6) да је управо из манастира Рмња митрополит дабро-босански Теодор основао 1615. године прву школу (условно речено богословију) у манастир Крки у Далмацији, која је у то вријеме била под влашћу Млетачке Републике.
7) да је управо митрополит Теодор из манастира Рмња по први пут  извршио арондацију парохија у Далмацији.
Посебно је Високопреосвећени Господин Митрополит поносан на манастир Рмањ. А има и зашто бити поносан. - Као први епископ бихаћко-петровачки (1991-2013) активно је обнављао овај манастир, кога је 1991. године затекао као недовршену парохијску цркву парохије рмањске у Мартин Броду. Као приоритет свих приоритета у својој првој епархији истакао је обнову манастира Рмња и његову ревитализацију. На крају његове историјске обнове од 1993. до 2008. године заједно у раду и труду са монасима и пријатељима манастира урадио је и монографију овог манастира. Била је ова прва и права историјска валоризација свега онога што је манастир био кроз вијекове. Куриозитет свега је у чињеници да су се обнова манастира и излажење монографије из штампе десили у најтежа временима по Српски народ не само у Бос. Крајини већ уопште. Многи су тек почетком 21. вијека по први пут чули за манастир Рмањ. Посебно су били изненађени сазнањем и чињеницом да је манастир за пуних 110 година био сједиште Митрополије Дабробосанске. Из поштовања и пијетета према свим ''рмањским'' митрополитима, архимандритима, свештеномонасима и монасима  Високопреосвећени се запутио у далеку Крајину како да им се поклони и помоли се Богу за све њих.
У наставку свог приповједања Високопреосвећени је појаснио и сам назив (име) Митрополије. Nomen est omen!(Име је значење). Дакле, до имена епархије - митрополије Дабро-Босанска дошло је слиједом историјских догађања.  Наиме, обнављањем Пећке Патријаршије за вријеме Мехмед паше-Соколовића, односно  његовог блиског рођака (по некима брате) Патријарха Макарија Соколовића, епархија ДАБАРСКА са сједиштем у манастиру Св. Николаја у Прибојској Бањи проширена је на цјелокупан Босански вилајет. Њен епископо (дабарски) добио је титулу митрополита Дабро-Босанског и благослов Патријарха Макарија Соколовића да се бринуо и за православне Србе у Далмацији - средњем и сјеверном приморју. Так ће Митрополит Евгеније почетком 19. вијека одлуком Цариградског трона и Високе Порте понијети и тутулу Егзарга цијеле Далмације. Даклен, проширењем јуриздикције епископа ДАБАРСКОГ епархија је добила свој данашњи назив ДАБРО-БОСАНСКА са статусом МИТРОПОЛИЈЕ и епископа достојанством МИТРОПОЛИТА.
У вријеме фанариота, односно у вријеме када је Пећка патријаршија укидана из чисто политичко-економских разлога Цариградска патријаршија је митрополију дабро-босанску називала само ''босанском'' или ''сарајвско-босанском''. Из историјских извора сазајемо да је не ријетко у Фанару вођена права ''битка'' око статуса и назива данашње наше митрополије. Нарочито је то испољено почетком 20. вијека када су одређени фанарски кругови потстакнути из Беча велике проблеме стварали патријарху Јоакиму III управо око митрополије дабро-босанске.
И све ово би записано на путовању од 16. до 18. новембра 2017. године.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА

Monday the 18th. Affiliate Marketing.