Страсна седмица и Васкрс у манастиру Рмњу

Категорија: Епархијске новости

Оних дана када се у Цркви присјећамо спасоносних Христових страдања и Славног Васкрсења, манастир Рмањ је био спасоносни благовјесник, који је, као и сваке године позивао на прибјегавање и подражавање спасоносног Христовог Домостроја. Богослужења Страдања Христових вршена су у присуству скромног броја вјерника из околине. Битно је нагласити да се никако не може Христово Васкрсење доживјети уколико се не доживи Спасоносно Страдање. Она нам дају слику оних мука,поруга и пљувања, које је Спаситељ наш претрпио због спасења свих нас понаособ. Он који је поднио све то, и узео све наше гријехове на своја плећа, на леђима носио Крст наших кривица, запамтимо наших, а не Својих. Знајући ово, ко може да не буде судионик у Страдању Христовом, те да на овај догађај буде равнодушан?

    Цјелокупан дневни круг богослужења предводио је настојатељ ове Свете Обитељи архимандрит Серафим уз пратњу скромног појања поклоника ове Светиње. Почетак, и како типик казује: „Поредак Спасоносних Христових Страдања“, имао је на челу Свету Литургију Великог Четвртка која нам је својим укријепљењем (Св. Причешћем), дала снагу да пребродимо најтужнији дан у животу сваког Хришћанина Велики Петак, када се не служи Св. Литургија (бескрвна Жртва), јер је на тај дан Господ и Спаситељ сам себе принео на жртву Богу. Затим је у склопу јутрења Св. и Великог Петка (В. Четвртак навече) било прочитано дванаест Страдалних Јеванђеља Господа нашег Исуса Христа. На Велики петак изјутра богослужени су Царски Часови, нешто касније изношење Плаштанице (15:00h) и Јутрење Велике Суботе са пјевањем Статија (20:00h). Христос Спаситељ Тијелом је у Гробу, огромна туга и неизвјесност за свакога који живи на земљи. То је питање спасења свакога понаособ, а оно лежи у Рукама Господњим. Зато на тај дан тугује све на земљи створено, јер нисмо изгубили оца, мајку, брата и пријатеља, већ све ово наведено, и још поврх свега изгубили смо и Господа. И тада сва твар  треба да „умукне“, како нам и казује песма. Али наша нада не престаје, ми се надамо Дану Свијетлом, Дану Васкрсења које је пред нама.
    На Велику Суботу је служена Света Литургија, која је започела стихирама које нам указују и даље да је Христос у Гробу, казује да је предан Јудејима да се разапне, страдао и умро, те у Гроб положен, платном обавијен. Међутим, после читања Апостола пјева се стих псалма који возглашава: „Васкрсни Боже и суди земљи…“, и за вријеме његовог појања карактер богослужења је прешао већ у онај Васкрсни. То се види јасно по промијени прекривача у храму, и самом одјејанију служитеља које из оног пурпурног, тужног, прелази на свијетло, радосно.
    Почетак Васкршњег јутрења оглашавало је ударање у клепало и сва звона, које је у котлини Мартин Брода одјекивало око петнаест минута до поноћи. Народ из околине и из разних крајева се скупио да дочека Свијетло Васкрсење Христово. Отац Архимандрит је подијелио огањ са свијеће присутном народу уз позив: „Приђите и примите свјетлост од Непролазне Свјетлости и прославимо Христа Васкрслог из мртвих“, онај Огањ који има исти смисао и симболику онога запаљеног нетварно на Гробу Христовом у Јерусалиму, те и уз пратњу народа и појања стихире: „Васкрсење Твоје Христе Спасе…“, упутио се испред западних врата храма гдје је и започео јутрење. Остатак јутрења је протекао у празничном Духу. На њему је Отац Архимандрит позвао васкршњим Словом Св. Јована Златоуста оне који часе (који касне) да се не брину јер „је теле угојено“ и чека на трпези, како првога, тако и последњег. Позвао је све присутне на ту Најсветију Трпезу која ће услиједити нешто касније (Свето Причешће).  Света Литургија је служена одмах у наставку на којој је, на велико одушевљење окупљене заједнице приступио велики број окупљених вјерника, који су са овим Светим Чином окончали предходно вријеме поста и туге, вријеме када Женик није био са нама, јер ево дође вријеме да је Он ту сада, присутан Духом Својим и Васкрсењем, све до дана када се вазнио на небо и сјео десно од Оца. Литургија је засијала у пуноме свијетлу, које је неколико дана због туге било пригушено и сведено на најпотребније. Сва звона су зазвонила, сва свјетлост засијала, жива Црква клицала је доласку Царства Небеског од којега смо сви обасјани и од којега смо сви окусили Будући Живот Вјечни.
    Послије Свете Литургије у манастирском конаку припремљена је и трпеза љубави у којој су као негда у древним агапама сви узели учешћа, продужавајући на тај начин славље Васкрсења Господњег.
    Нека Васкрсли Господ и Вама дарује оно што је најпотребније за свакога, али „Иштите најприје Царство Божије, и правду Његову, а ово ће вам се све додати“(Мт. 6,33), јер заиста Царство Божије дође Васкрсењем Христовим и сада међу нас. Од Васкрслог Вам мир! ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!

Н.Р.

 

 

 

Wednesday the 20th. Affiliate Marketing.